Sremačke lepinjice – ukus koji priča priču
Zamisli miris tek ispečenog hleba koji se širi iz bakine kuhinje. Vrata od drvene peći lagano škripe dok otvaraš poklopac i u unutrašnjosti vidiš redove zlatno-pečenih, mehkih, ali hrskavih lepinjica. To nisu bilo kakve lepinjice – to su Sremačke lepinjice, recept koji se iz kolena na koleno prenosio u srcu Srema, u ravnici gde su se ukusi oblikovali u skladu s prirodom, običajima i druženjima pod šorovima.
U gastronomiji, Srem ima poseban šmek. To je kraj poznat po bogatim trpezama, pitomim ljudima i toj finoj ravničarskoj lakoći življenja. A među mnogim jelima, sremačke lepinjice imaju posebno mesto – ne zbog komplikovanosti pripreme, već zbog svoje jednostavne, a genijalne prirode. One su pravi primer kako se od nekoliko sastojaka može stvoriti čudo ukusa.
Malo istorije, mnogo duše
Priča o sremačkim lepinjicama počinje davno, još u vreme kada su naše bake mesile hleb svakog jutra. U kućama sa zemljanim podom, oko šporeta na drva, nastajala su mnoga jela koja danas nazivamo „tradicijom“, a tada su to bila svakodnevna rešenja za ishranu velikih porodica. Od preostalog testa za hleb, domaćice bi oblikovale male, okrugle lepinje koje bi pekle brže i jednostavnije – često u rerni, a ponekad i na plotni šporeta. Kasnije su shvatile da ove lepinjice, ako im dodaš malo masti, soli i eventualno neki domaći sir, mogu biti pun pogodak – i za doručak, i za večeru, i kao užina.
S vremenom su sremačke lepinjice dobile i različite nadogradnje. Neki su ih počeli puniti čvarcima, drugi sirom, a treći ih samo premazuju domaćom svinjskom mašću i posipaju krupnom solju, pa ih peku dok ne dobiju tu karakterističnu zlatnu boju i hrskavu koricu. Bilo kako bilo, lepinjice su postale više od jela – postale su simbol domaćinske kuće, gostoprimstva i detinjstva.
Šta ih čini posebnim?
Nije stvar samo u sastojcima – brašno, voda, malo kvasca, mast i eventualno mleko ili jaje. Stvar je u rukama koje mese, u toplini kuhinje i u pažnji koja se poklanja svakom detalju. Sremačke lepinjice se ne mese brzo, bezvoljno. One traže da im se posvetiš, da osetiš testo pod rukama, da znaš kad je taman nadošlo, kad je peć zagrejana kako treba.
I dok se peku, taj miris – to je čista nostalgija. On nas vraća u vreme kad smo se budili uz miris pečenog testa, kad su se komšije okupljale bez najave, kad se znalo da će „uz lepinjice i kiselo mleko“ sve brige biti lakše.
Sremačke lepinjice danas
Danas, u modernim kuhinjama i bržem tempu života, sremačke lepinjice su dobile i novo ruho. Prave se i od integralnog brašna, pune se kajmakom, pršutom, pa čak i slatkim nadevima. Mogu se naći i na menijima restorana koji cene autentičnost i tradiciju, ali ništa ne može da nadmaši ukus onih pravih – domaćih, koje ste vi napravili, sa dušom.
Ako ikada poželiš da nekoga impresioniraš toplinom doma i ukusom tradicije – posluži mu sremačke lepinjice. Uz šolju jogurta, tanjir ajvara ili čak samo malo soli i bibera, one postaju savršen obrok. A još bolje – pravi ih zajedno s nekim. Jer, kao i svako dobro jelo, i ove lepinjice su najbolje kada se dele.
Sremacke lepinjice
Sastojci
- 1 kg brašno
- 250 ml vode
- 250 ml mleka
- 1 kocka kvasca
- 1 kašičica šećera
- so po želji
Napomena
- Kvasac izdrobiteu malo mlake vode, dodajte kašičicu šećera i ostavite da nadođe. Nakon toga pomešajte vodu i mleko i brašno, pa u to dodajte nadošli kvasac sa šećerom.
- Kada umesate testo, ostavite da ga odstoji dvadeset minuta. Zatim ga premestite, pa oklagijom razvucite testo na debljinu prsta, secite rombove, raseciteih po sredini i malo ih rastanjite rukama, pa przite na dosta zagrejane masti.
