Svinjska creva na sremački način – ukus tradicije na tanjiru
Znaš kako svako jelo nosi priču, miris i uspomene? E, tako ti je i sa svinjskim crevima na sremački način – jelom koje možda na prvi pomen izazove podignute obrve, ali samo dok ne zamiriše iz kuhinje. Kad zamiriše, cela kuća se pretvara u mali gastronomski hram, a i oni koji se kunu da to „nikad ne bi probali“ – vrlo brzo traže još jedan tanjir.
Svinjska creva su kod nas vekovima deo svinjokoljskog repertoara. Nije to samo namirnica, to je filozofija života – da se ništa ne baca, da se sve iskoristi, i da se iz onoga što drugi možda ne bi ni pogledali, napravi gozba za pamćenje. U Sremu, srcu vojvođanske ravnice, ljudi su odavno naučili da svaka namirnica može biti zlato, samo ako znaš kako da je pripremiš. I tako su svinjska creva postala pravi specijalitet.
Priča o svinjskim crevima na sremački način zapravo je priča o svinjokolju, običaju duboko utkanom u identitet sremačkih sela. Nije to bio samo posao, već događaj. Okupljala se familija, komšije, prijatelji. Po zimi, dok se dim izvijao iz kotlova, a rakija se sipala „da se ne smrzneš“, radile su se sve faze – od klanja svinje, rasparčavanja mesa, pravljenja kobasica, do pripreme delova za čvarke, salamu ili gurmanska jela poput ovog.
Svinjska creva su se uvek pažljivo prala, čistila, pa se ostavljala da se ocede i osuše. Sremci su verovali da je upravo u detaljima tajna savršenog ukusa. Jer, da bi jelo bilo ukusno, moraš ga spremiti s ljubavlju i bez žurbe. Kad bi sve bilo spremno, domaćice bi sekle creva na komade, ponekad na tanke trakice, a ponekad na veće komade – zavisno od toga da li se pravi jelo na kašiku ili prženo „na suvo“.
Na sremački način znači pre svega jednostavno, ali bogato aromama. Priprema počinje na svinjskoj masti, koja daje onu puninu ukusa koju ne možeš da dobiješ ni sa čim drugim. Na mast se ubacuje sitno seckani crni luk, koji se polako dinsta dok ne dobije zlatno-žutu boju i počne da pušta onu slatkastu aromu. Tu dolazi glavni glumac – svinjska creva. Dodaju se, dobro se proprže, pa se začinjavaju solju, biberom, mlevenom paprikom, a neretko i malo ljute paprike za one koji vole pikantnije.
Sremci vole da u jelo dodaju i beli luk, seckan ili izgnječen, koji se ubacuje pred kraj da ne izgubi aromu. Sve se lepo sjedini, a po potrebi se može doliti malo supe ili vode, kako bi jelo bilo sočnije. Neki domaćini vole da dodaju malo sirćeta, kako bi jelo dobilo blagu kiselkastu notu koja osvežava bogat svinjski ukus.
Uz svinjska creva na sremački način, obavezno ide hleb – najčešće domaći, hrskav, sa rumenom koricom. Nije retkost da se posluži i kiseli kupus ili turšija, kao kontrast masnijem jelu. A tu je, naravno, i čašica domaće rakije, da „otvori“ apetit i pomogne varenju.
Mnogi će ti reći da je ovo jelo „za prave gurmane“. I istina je – svinjska creva zahtevaju da im daš šansu, ali kad jednom probaš, ukusi te obore s nogu. Imaju mekoću, malo hrskavosti, dubok, pun ukus koji ne ostavlja ravnodušnim. Nije to samo jelo, to je doživljaj. To je miris detinjstva, zime, svinjokolja, smeha oko stola.
I danas, kad živimo brzo i kupujemo sve gotovo, svinjska creva na sremački način su podsetnik da se prava radost krije u jednostavnim stvarima. Da su najbolja jela ona koja spoje ljude za sto. A kad se na tanjiru nađu svinjska creva, mirisna, topla, začinjena baš kako treba – svi su na okupu. Jer Srem nije samo geografija, to je stanje duha. A svinjska creva na sremački način – to je srce tog duha, servirano na tanjiru.
